Gruzijska vojska napustila nepriznatu otcepljenu državu Južnu Osetiju nakon što je Rusija poslala dodatne snage i mornaricu.

Gruzijske snage su juče, posle tri dana žestokih borbi, napustile skoro sve delove Južne Osetije. Vojnici i teška artiljerija započeli su povlačenje nakon što je ruska vojska poslala dodatne snage u Južnu Osetiju i preuzela kontrolu nad glavnim gradom nepriznate gruzijske oblasti Chinvalijem. Vojska je za sobom u razrušenoj prestonici ostavila oko 2.000 mrtvih civila i na stotine mrtvih i ranjenih vojnika i gruzijskih i ruskih.

Sekretar Saveta bezbednosti Gruzije Aleksandar Lomaja izjavio je da se gruzijska vojska potpuno povukla.

- Povukli smo se iz skoro svih delova Južne Osetije u znak dobre volje i da bismo pokazali da želimo da prekinemo vojne sukobe - rekao je Lomaja.

Još 10.000 ruskih vojnika

On je dodao da je Gruzija zatražila od SAD da posreduju u pregovorima o rešavanju krize.

- Zamolili smo američku državnu sekretarku Kondolizu Rajs da bude posrednik i da Rusima prenese našu poruku - naveo je Lomaja.

Visoki zvaničnik gruzijskog ministarstva unutrašnjih poslova Šota Utiašvili izjavio je da su ruski borbeni avioni juče rano ujutru bombardovali vojni aerodrom na 12 kilometara od Tbilisija i fabriku u kojoj se proizvode avioni „suhoj 25". On je rekao da u tim napadima nije bilo povređenih, ali su se detonacije čule u Tbilisiju, prestonici Gruzije. Prema njegovim rečima, Rusija je juče poslala dodatnih 10.000 vojnika u Južnu Osetiju.

- Rusko pojačanje broji 6.000 vojnika, koji su u Južnu Osetiju ušli preksinoć, i još 4.000 koji su brodom pristali u luku Očamčire na zapadu zemlje u Abhaziji - rekao je Utiašvili.

Ruski Generalštab potvrdio je da se, posle raspoređivanja dodatnog broja ruskih vojnika, gruzijskih 7.400 vojnika povuklo iz Chinvalija, a kasnije i iz cele Južne Osetije.

Genocid nad Osetima

Pored dodatne vojske, i brodovi ruske mornarice juče ujutru su stigli do gruzijske obale u Crnom moru, a naređeno im je da spreče da oružje stigne u tu kavkasku zemlju. Grupa brodova ruske Crnomorske flote, među kojima je i raketna krstarica „Moskva", doplovila je do istočnog dela Crnog mora, u blizini morske granice s Gruzijom.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su brodovi ruske mornarice potopili gruzijski brod s raketnim lanserima posle okršaja na moru. Gruzijski brodovi dva puta su pokušali da napadnu ruske brodove koji su „uzvratili vatru", a jedan od gruzijskih brodova koji su počeli napad potonuo je.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev obećao je da će naložiti vojnom tužilaštvu da dokumentuje sve zločine protiv civilnog stanovništva Južne Osetije, analizira ih i postavi pitanje krivične odgovornosti onih koji su ih počinili.

- Reč je o sudbini naših državljana, mi smo odgovorni za njih. Ono što su mi ispričali izlazi daleko van okvira vođenja borbenih dejstava. To su već elementi genocida nad osetinskim narodom - rekao je Medvedev.

Ruski opunomoćenik za ljudska prava Vladimir Lukin je pak izjavio da je neophodno osnovati međunarodni sud i pozvati na odgovornost krivce za hiljade žrtava među stanovnicima Južne Osetije. Ruski ombudsman pozvao je sve međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava i Savet Evrope da se time ozbiljno pozabave.

- Uvek postoje ljudi koji su nemilosrdno naređivali rušenje gradova i pogibiju stanovništva, kao i oni koji su to sprovodili. Gruzini koji su među nama po pravilu su divni ljudi, koji dugo godina rade i imaju dugogodišnje veze s nama, a s Gruzijom imamo i naročite ljudske i kulturne veze - istakao je Lukin.

Mobilizacija u Abhaziji

Predsednik Abhazije, nepriznate zemlje otcepljene od Gruzije, Sergej Bagapš optužio je zemlje Zapada i Ukrajinu za krvoproliće u Južnoj Osetiji, jer su naoružavale režim gruzijskog predsednika Sakašvilija.

- Moralnu odgovornost za sve što se dešava u Južnoj Osetiji snose zemlje Zapada i Ukrajina, koje su naoružavale režim čija je politika bila usmerena na antagonizam i mržnju prema osetinskom i abhaskom narodu - rekao je Bagapš.

On je nazvao ciničnim tvrdnje rukovodstva Gruzije i zapadnih novinara da je Ćinvali, glavni grad druge otcepljene gruzijske autonomije Južne Osetije, bombardovala Rusija.

- Svi su ćutali kada je uništavan grad iz haubica i oruđa za plotunsku paljbu, kada su ubijani žene i deca. Ćutao je Zapad, ćutale zemlje NATO-a, svi koji su tokom proteklih godina naoružavali Gruziju - naveo je predsednik Abhazije.

Bagapšev predlog da se u Abhaziji uvede opšta mobilizacija, Savet bezbednosti te zemlje juče je odobrio. U skladu sa ustavom te zemlje, u roku od 24 sata odluku treba da odobri parlament da bi stupila na snagu.

Predsednik Abhazije se na takav predlog odlučio jer su četiri gruzijska broda pre dva dana izašla iz luke Poti i krenula prema Abhaziji. Sedam milja od obale presreli su ih abhaski brodovi i došlo je do pucnjave.

U međuvremenu, članice Saveta bezbednosti UN juče, ni posle trećeg sastanka, nisu uspele da se usaglase o tekstu apela za prekid vatre. Belgijski ambasador u UN Žan Grol izjavio je da su se članovi SB složili da je skoro nemoguće pronaći zajednički teren za izdavanje deklaracije.

VEĆ VIĐENO

ZAGREB - Hrvatski mediji našli su izvesnu sličnost između oružanih sukoba u Južnoj Osetiji i ratova na prostorima bivše SFRJ.

- Sve što se tamo događa viđeno je ranije na prostorima bivše Jugoslavije. Prisvajanje teritorije na takozvanim istorijskim osnovama tražila je i samoprozvana Republika Srpska Krajina, kao i Republika Srpska, kao i Kosovo. Dok Krajina nije zaživela, ponajviše zahvaljujući oružanom sukobu, Republika Srpska i Kosovo su zaživeli. Ali, svaki s posebnim statusom - piše hrvatski internet portal Javno.

Prema navodima tog portala, dok je Republika Srpska Dejtonskim sporazumom postala jedan od dvaju entiteta u Bosni i Hercegovini, Kosovo je steklo međunarodnu nezavisnost.

- I tu nastaju problemi, zašto Kosovo sme, a RS, Krajina i Južna Osetija ne mogu? Odgovore teško mogu dati i najbolji stručnjaci, jer svaka teza pobila bi samu sebe u jednom od tih primera. Istorijsko pravo, većinsko stanovništvo, volja dela stanovništva da se otcepi. Sve to ne vredi u svakom od tih primera - navodi hrvatski portal.

Taj medij navodi da nešto u celoj priči ipak vredi i da je žalosno što je to oružje!

- Sve pokrajine nezavisnost su stekle ili izgubile u oružanom sukobu, etničkim čišćenjem ili genocidom. Mirnim putem ništa nikada nije rešeno na pravi način. A to najbolje pokazuje primer Gruzije i Južne Osetije, ali i Abhazije - piše Javno.

Prema pisanju tog portala, Gruzija shvata da mirnim putem neće ništa postići jer je odmetnuta pokrajina odbila podelu vlasti i nastavila sa zahtevima za nezavisnost, a sve je eskaliralo 17. februara 2008. Tada je proglašena nezavisnost Kosova.

- Južna Osetija, ali i Abhazija, skočile su na noge, ugledale priliku. Ipak, smetnuli su s uma da su na Kosovu stvari bile malo drugačije - zaključuje Javno.

RUSIJA NAPLAĆUJE RAČUNE ZA KOSOVO

VARŠAVA - Poljski analitičari i deo političke scene ocenili su da je sadašnji sukob oko Južne Osetije odgovor Rusije na priznavanje otcepljenja Kosova.

Evroposlanik za Poljsku narodnu stranku, koja je partner u vladi premijera Donalda Tuska, Januš Vojćehovski upozorio je da slučaj Kosova, u kome je međunarodna zajednica prihvatila otcepljenje od Srbije, pokazuje da ne može da se računa s tim da će proći dvostruki aršini.

- Priznavanje Kosova bilo je u stvari poklon Rusiji. Rusija sada to koristi - kazao je poljskoj televiziji TVN24.

Na to da će poljsko priznavanje nezavisnosti Kosova učiniti medveđu uslugu Gruziji jer će neminovno podstaći separatiste u Abhaziji i Južnoj Osetiji, upozorila su u februaru vladu i braća Kačinjski, predsednik Poljske Leh i bivši premijer, a sada lider konzervativne opozicije Jaroslav.

I bivši predsednik Poljske, legendarni lider otpora komunističkom režimu Leh Valensa, takođe je ranije izjavio da je Varšavino priznavanje Kosova neodgovoran potez.

- Priznanje Kosova će doneti samo probleme. Nikome ne može da se ospori pravo na samoopredeljenje, ali samo u granicama zdravog razuma - kazao je svojevremeno Valensa.

Poljska je predložila Evropskoj uniji da se u Gruziju pošalju nove mirovne snage i da EU posreduje u sukobu oko Južne Osetije, a poljski predsednik Leh Kačinjski je činjenicu da mir sada čuvaju samo ruski vojnici označio kao „kabare".

(Press)

< Prethodna		Slijedeća >